Udruženje 1980 godine počeo sa radom u Bačkom Petrovom Selu.

1980 godine gosp. Sabo Išvan preminuli nastavnik i Sirak Jožef su se umorili u nezahvalnom poslu – vođenje kulturnog života našeg sela – povukli su se. Njihov posao su nastavili gosp. Komaromi Zoltan i Kode Karolj. Oni su po naravi takvi da su tamo gde se nešto dešava. Na njihovu motivaciju omladina je počela da se interesuje za kulturni život.

U velikom broju je omladina počeo priključiti u rad.

Prvo su organizovali plesnu školu, a kad su videli da je interesovanje velik, odlučili su da će početi sa radom da organizuju ansambl koji se bavi narodim igarama.

Učenje folklora počelo je u osnovnoj školi zahvaljujući učiteljici Sorčik Mariji. Po završetku plesne škole i omladina se zainteresovala za folklor. Terzin Robert, Zorica Kovačević i Nemedi Aleksandar koreografi prihvatili su obuku i klasičnog i folklornog plesa.

Prvo su se bavili samo sa plesom, a sa vremenom sve svesnije su se bavili sa negom narodnih tradicija. Rad su usmerili prema cilju da se sve radi autentično.

Folklorni ansambl Tisa već tada je bio stalan učesnik najvećeg folklornog festivala u Vojvodini Đenđešbokreti. Pored toga stalno su se pripremili na susret istoimenih seli iz Jugoslavije, to jest na Susret Petrovih Sela, koji je u svaku godinu organizovao drugi selo, to su bili:

- Ličko Petrovo Selo
- Staro Petrovo Selo
- Bosansko Petrovo Selo
- Baranjsko Petrovo Selo
- Bačko Petrovo Selo (Péterréve)

Folklorna grupa Tisa je na poseban put stigao od obične muzike i plesa, do stvarnu negu narodnih muzika i plesa. Upornim radom i entuzijazamom danas su jedan od najuspesniji, kvalifikovani i naj popularniji ansambl u Vojvodini.

U proteklih 35 godina, je imao više od 1000 članova. Danas su se već priključili u rad i deca bivših "Tisaša".

Pored folklorne grupe Roža Rozalija i Levai Laslo sakupili su decu i osnovali tamburaški orkestar u osnovnoj školi. Oni su u suštini nastavili tradiciju ranijih tamburaških orkestara kao što su bili Senašijevi i orkestar čika Čepal Jožefa. Tako su se osnovali prvo Tisa, pa Omladinski tamburaški orkestar, kasnije Tücsökbanda i Cifra orkastar.

Pored narodnih igara i tamburasa su radili i pevači narodnih pesama: Bianka Koroši, Eva Konc (koji je danas opera pevačica i pedagog muzičkog vaspitanja) i Kristina Gutić su postigli lepe rezultate.

Već od početka sa vodstvom Žolnai Danilke aktivno radi i ženski hor. Ima i mladih devojaka i devojčica koje vole narodne pesme i rado pevaju. Danilka Žolnai uspešno radila sa horom žena, postigli su lepe uspehe. A danas u Društvo radi više hor devojaka:

- Tiszagyöngye hor devojaka
- Aprócskák hor devojaka
- Bogárkák hor devojaka
- Gyöngyszem hor devojaka
- Csicsergők hor devojaka
- Pitypalatty hor devojaka

Orkestri, solisti i hor svake godine uspešno nastupaju na Szólj, síp, szólj! takmičenje narodnie muzike i na takmičenje umetnosti srednjoškolaca. A dečje folklorne grupe su stalni učesnici Kőketánc takmičenje narodnih umetnosti.

U ansamblu „Tisa“ našli su sebe i oni koji su voleli prozu ili poeziju: Pešic Monika i Laura, Ric Emeše, Šarolta Kulcsar i Laura Šoljmoši.

U početku mladi su uživali u taktovima narodne melodije i postepeno su počeli da neguju izvornu tradiciju u plesu. Svake godine su učestvovali na Đenđešbokreti i na drugim manifestacijama širom naše zemlje i inostranstva. Imali su i imaju i danas zajedničke nastupe sa folklornim grupama iz Novog Sada, Malog Iđoša, Bečeja i Bačke Topole.

Stariji članovi Društva zajedno sa vaspitačima i učiteljima iz sela zajedno drže ručne radionice. Tako svake godine se organizuje Božićni i Uskrsni vašar sa predmetima koji su deca pravili.

Na ovom velikom putu zajedno su radili Karolj Kode umetnički rukovodilac, Robert Terzin, Roland Brezovszki, Laslo Šavelin, Žužana Šavelin Zelei, Peter Levai i Žužana Kiš, Elemer Kadar, Tamaš Dobsa i Monika Dobša Fodor, Mihalj Richtarčik i Rita Furik, Ištvan Kiš i Erika Kiš Demeter, Zoltan Tot i Erika Tot-Miho koreografi.

Između 1998 i 2012 su Laslo Šaveli i Žužana Šavelin Zelei su radili sa folklornom grupom Tisa.

A orkestri sa kojima Društvo sarađuje su Čaloka, Juhas i Fokoš. A pored njih se sarašuje i sa privremin orkestrima.

Sa promenama u državi i zakonima ansambl morao se registrovati. 2001 godine oko folklorne grupe „Tisa“ oformljeno je Kulturno Umetničko Društvo Tisa, a kasnije 2007. godine sa proširenjem delatnosti oformirano je današnji oblik Društva pod imenom Društvo Narodne Umetnosti i Stvaralaštva „Potisje“.

1998 i 2010 Društvo je bio domaćin i organizator najvećeg folklornog i muzičkog festivala u Vojvodini Durindo i Đenđešbokreti.

Od 2007 godine Društvo je domaćin i organizator Dečjeg folklornog festivala, koji se organizuje svake godine.

Umetnički rukovodilac Društva, do 2015 godine, je Kode Karolj, čovek koji je 2005. godine dobio nagradu za životno delo na danima Mađarske Kulture, a 2009. godine dobio nagradu za Životno delo od „Zavičaj” – Udruženje Kulturnih Stvaralaštva Sela Srbije.

KodeKaroly resize300px

2010. godine Potisje Društvo Narodne Umetnosti i Stvaralaštva za svoj višedecenjski rad dobio Nagradu opštine Bečej.

obecse kituntetes 2010obecse kituntetes diploma

Društvo svoj rad finsira i ostvaruje pomoću donatora, roditelja, sa konkursima prema opštini i sa konkursima u inostranstvo, i sa volonterskom radom.

Danas Društvo ima oko 120 članova, i radi folklorni ansambl u četiri grupa:

- Tisa folklorni ansamb (srednjoškolci, studenti, mladi radnici)

- Đenđsem (V. – VIII. razred)

- Čičergok (II. – III. razred)

- Pićpalać (predškolski uzrast i I razred)

 

Danas umetnički rukovodilac Društva je Ferenc Katalin.